Eparhija raško-prizrenska saopštila je danas da je položaj Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji višestruko pogoršan odnosom kosovskih institucija prema srpskoj zajednici, ocenjujući da je poverenje u Kosovsku policiju na najnižem nivou od završetka sukoba 1999. godine.
U saopštenju se navodi da je, posle dugog perioda uzdržanosti, razgovora sa međunarodnim predstavnicima i nastojanja da se problemi rešavaju mirnim putem, Eparhija odlučila da javno upozori na, kako je navedeno, sve teži položaj SPC i srpskog naroda.
Prema navodima Eparhije, Kosovska policija sprovodi aktivnosti usmerene protiv pripadnika srpskog naroda i SPC, zbog čega je Srbi, kako tvrdi, više ne doživljavaju kao instituciju koja štiti sve građane podjednako, već kao instrument pritiska sa ciljem otežavanja života srpske zajednice i Crkve.
Eparhija ocenjuje da sadašnji odnosi sa kosovskim institucijama i poverenje u policiju nikada nisu bili lošiji u posleratnom periodu i da se, kako navodi, ne radi o pojedinačnim incidentima već o dugotrajnom obrascu postupanja koji poprima obeležja sistematske diskriminacije.
Dodaje se da bi, ukoliko izostane međunarodna reakcija, nastavak takve situacije mogao da dovede do potpunog nestanka srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Kao potvrdu svojih tvrdnji Eparhija navodi međunarodne izveštaje koji, prema njenim navodima, ukazuju na pogoršanje odnosa prema srpskoj zajednici, nizak nivo poverenja u institucije, agresivne policijske postupke i otežan pristup osnovnim javnim uslugama i mehanizmima zaštite prava.
Govoreći o radu Kosovske policije, Eparhija navodi da ona, umesto da doprinosi izgradnji poverenja među zajednicama, kod sve većeg broja Srba izaziva osećaj da predstavlja sredstvo pritiska, selektivne kontrole i sistematskog zastrašivanja.
Kao primer navodi događaje tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu 28. juna, kada je, prema saopštenju, privedeno ukupno 37 Srba, među kojima i jedno maloletno lice, dok je 36 zadržano nakon završetka parastosa, iako je policija prethodno saopštila da nije bilo incidenata koji bi ugrozili skup.
Eparhija tvrdi da javnosti nisu predstavljeni dokazi da su privedeni koristili silu prema policiji ili građanima i navodi da su postupci pokretani prvenstveno zbog pevanja rodoljubivih pesama i drugih oblika izražavanja srpskog identiteta, što je, kako ističe, dozvoljeno zakonima, ali se u praksi sankcioniše kada je reč o Srbima.
U saopštenju se dalje navodi da postoje dokumentovana svedočenja o ponižavajućim kontrolama, prekomernoj upotrebi policijske sile, ometanju rada novinara i zlostavljanju pojedinih privedenih, zbog čega je, kako se navodi, postupak pokrenula i Institucija ombudsmana.
Eparhija tvrdi da su u albanskoj javnosti takvi slučajevi prećutani, dok su Srbi kolektivno predstavljeni kao narušitelji mira, iako, kako navodi, nije zabeležen nijedan slučaj nasilja ili materijalne štete. Dodaje da su pravni stručnjaci ukazali na brojne nepravilnosti u sudskim postupcima protiv privedenih i ocenjuje da je time poslata poruka da Srbi ne mogu mirno da obeležavaju Vidovdan niti slobodno ističu nacionalna obeležja.
Ističe se da SPC ne traži da bilo ko bude iznad zakona i da nikada nije opravdavala mržnju ili nasilje, ali ocenjuje da zakoni moraju biti primenjivani jednako prema svima i da pesma, molitva, tradicionalna odeća ili nacionalni simboli ne mogu sami po sebi predstavljati bezbednosnu pretnju.
Eparhija navodi da se bezbednost ne može meriti samo odsustvom teških zločina, već i mogućnošću jedne zajednice da bez straha koristi škole, zdravstvene ustanove i verske objekte i da ne bude izložena pritiscima, pretresima, administrativnim kaznama ili zabranama ulaska.
Posebnu zabrinutost izražava zbog, kako navodi, nedelotvorne primene Zakona o specijalnim zaštitnim zonama, navodeći da su u proteklih nešto više od godinu dana zabeležena ozbiljna narušavanja zaštitnih zona kod Isposnice Svetog Petra Koriškog, manastira Bogorodice Hvostanske i manastira Gračanica, bez odgovarajuće reakcije nadležnih.
Dodaje se da postoji bojazan da bi kosovske institucije mogle da preuzmu kontrolu nad specijalnim zaštitnim zonama i njihovim tumačenjem ugroze prava SPC.
Eparhija navodi i da brojni napadi, provale, krađe i skrnavljenja pravoslavnih hramova uglavnom nisu dobili odgovarajući sudski epilog, optužujući Kosovsku policiju da takve slučajeve kvalifikuje kao vandalizam ili oštećenje imovine kako bi prikrila međuversko i međuetničko nasilje.
Kao posebno zabrinjavajući primer navodi dvostruku provalu u crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici i tvrdi da policija nije želela da primi prijavu, dok je službenike Eparhije koji su prijavili slučaj, prema navodima saopštenja, ispitivala i zastrašivala.
U saopštenju se pominje i Nikola Džufka, za koga Eparhija tvrdi da se lažno predstavlja kao arhiepiskop nepostojeće crkve, javno govori o provali u hram SPC i, uprkos krivičnoj prijavi, slobodno deluje na Kosovu.
Eparhija navodi i da se desetine Srba hapse zbog sumnje na ratne zločine gotovo tri decenije nakon sukoba, uz tvrdnju da su dokazi često nedovoljno utemeljeni i da postupci ne pružaju garancije pravičnog suđenja, pozivajući se i na izveštaj OEBS-a.
Podseća i na slučaj monaha Fotija Kostovskog, koji je, kako tvrdi, pre tri godine bez obrazloženja proteran sa Kosova.
Govoreći o Hramu Hrista Spasa u Prištini, Eparhija navodi da policija u više navrata nije dozvolila mitropolitu Teodosiju, sveštenstvu i vernicima da uđu u hram i služe liturgiju, iako je objekat upisan kao vlasništvo SPC i ne postoji sudska zabrana pristupa.
Posebna pažnja u saopštenju posvećena je manastiru Visoki Dečani. Eparhija navodi da planovi za izgradnju magistralnog puta pored manastira, urbanistički planovi i nepotpuna primena režima zaštitne zone šalju poruku da manastir ne može da računa na institucionalnu zaštitu. Podseća da je manastir u prethodnih 27 godina četiri puta bio meta oružanih napada.
Dodaje se da postoje svedočenja da policija zaustavlja i kontroliše posetioce nakon izlaska iz zone koju obezbeđuje KFOR, zbog čega Eparhija ocenjuje da je nastavak neposredne zaštite Visokih Dečana od strane KFOR-a nezamenjiva bezbednosna garancija.
U saopštenju se izražava zabrinutost i zbog mera koje bi, kako se navodi, mogle da ugroze rad zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova u srpskim sredinama, kao i zbog primene Zakona o strancima, za koji Eparhija tvrdi da mnoge Srbe koji žive na Kosovu ili su tamo rođeni dovodi u položaj stranaca.
Navodi se da su prava SPC garantovana Ahtisarijevim planom i zakonima koji su iz njega proistekli poslednjih godina sve više narušavana, uz ocenu da je neophodno hitno rešavanje statusa SPC u skladu sa sporazumima iz Brisela.
Eparhija ocenjuje i da deo kosovskih medija SPC predstavlja kao politički nepoželjan i istorijski nelegitiman činilac, dok se na društvenim mrežama, kako tvrdi, šire sadržaji kojima se negira srpsko kulturno nasleđe i podstiče netrpeljivost prema Srbima.
U saopštenju se navodi da takva situacija nije u skladu sa evropskim vrednostima i da međunarodna zajednica treba javno da reaguje i preduzme konkretne korake kako bi zaštitila prava srpske zajednice.
Eparhija poziva kosovske institucije da obezbede jednaku primenu zakona, sprovedu efikasne istrage svih napada na crkve i srpske sredine, omoguće nesmetan pristup crkvenoj imovini, poštuju režim specijalnih zaštitnih zona i sprovedu nezavisnu kontrolu rada Kosovske policije u slučajevima navoda o prekoračenju ovlašćenja i etnički selektivnom postupanju.
Istovremeno, međunarodnu zajednicu poziva da ne smanjuje diplomatsko i bezbednosno prisustvo na Kosovu, ističući da je prisustvo KFOR-a, posebno u zaštiti manastira Visoki Dečani, od suštinskog značaja za očuvanje stabilnosti.
Na kraju saopštenja Eparhija poručuje da SPC ostaje opredeljena za mir, dijalog, vladavinu prava i dostojanstvo svakog čoveka, ali upozorava da mir ne može počivati na strahu jedne zajednice, selektivnoj primeni zakona i diskriminaciji, ocenjujući da bi nastavak sadašnje politike mogao da dovede do nestanka srpskog naroda i ozbiljno ugrozi opstanak Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.
Izvor: Kosovo danas