Tematski zbornik „Martovski pogrom 2004 godine: uzroci, razaranja, posledice – knjiga II“, promovisan je u Domu kulture „Gračanica“ i predstavlja istraživački i naučni nastavak prve knjige nastale u martu prošle godine.
Zbornik sadrži 24 naučna rada, podeljena u pet tematskih celina, u kojima su iz različitih naučnih perspektiva osvetljeni uzroci, tok, razmere razaranja, kao i dugoročne posledice martovskog pogroma nad srpskim narodom i njegovim kulturnim i duhovnim nasleđem na Kosovu i Metohiji.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković je istakao da zbornik sadrži 1.500 stranica koje će u narednim godinama svedočiti istini o Martovskom pogromu.
„Imam potrebu takođe da kažem da ako smo se do sada oslanjali na nekoliko radova koji govore o Martovskom pogromu i na šture novinarske izveštaje, sada možemo reći da o Martovskom pogromu, da je u pitanju jedan zbornik, tematski, multidisciplinarni, koji potpisuju eminentni stručnjaci iz svih oblasti. Imamo samo u drugom, u drugoj knjizi 15 doktora nauka“, naveo je Marković.
On je dodao da je Martovski pogrom ostavio razorne posledice koje se osećaju i danas, te da se one najbolje mogu uočiti kroz institucionalni pritisak koji svakog dana Srbi trpe i osećaju.
„Koji kao Damoklov mač visi nad našim glavama. Ali, naše je da radimo i da damo sve od sebe da svedočimo istinu i da i za 50, i za 100 i 200 godina, neko ko želi da se informiše i da dalje istražuje bilo šta vezano za Martovski pogrom“, kazao je Marković.
Direktor Muzeja Žrtava Bojan Arbutina naveo je da ovaj zbornik govori o jednom od najtragičnijih vremena u novijoj istoriji srpskog naroda.
„Od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, preko Drugog svetskog rata, sve do ratova za jugoslovensko nasleđe i Martovskog pogroma, naš narod je doživeo sudbinu kakvu nijedan narod u Evropi nije doživeo. U samo jednom veku, od 1912. pa sve do 2004. godine, sa svih njegovih više vekovnih prostora na kome smo živeli, na kome smo radili, na kome smo voleli, na kome smo zasnivali porodice i ostavljali našu kulturu i stvarali našu civilizaciju, početkom 21. veka sa više od 50% teritorija smo proterani“, rekao je on.
Arbutina je istakao da se srpsko stradanje u 20. veku završilo tragičnim martovskim danima u kojima je, kako je dodao, izvršen poslednji napad na srpsko nacionalno biće.
„Upravo je taj poslednji vidljivi napad na naš kolektivni nacionalni identitet bio znak da mi moramo da, pre svega, istražimo srpsko stradanje tokom 20. veka, ne samo zbog istorijske nauke, već i zbog našeg kolektivnog sećanja, jer upravo taj 20. vek i to stradanje je utkano u srpski kolektivni identitet“ ocenio je Arbutina.
Direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević naglasio je da je sve ono što je moglo biti udareno u jednom narodu – udareno 17. marta 2004. godine.
„Srpska pravoslavna crkva verovatno nikada, ni u najcrnjim vremenima, u svojoj dugoj istoriji nije doživela takvo razaranje u tako kratkom vremenu. Totalitet sukoba je zahvatio crkve, manastire, freske, zbirke ikona, ljude, gradove, sela, biblioteke, domove zdravlja, urbane celine, bolnice, život, sve ono što je moglo biti udareno u jednom narodu je udareno 17. marta 2004. Pogrom 17. marta 2004. je kao ogromni talas radijacije posle kog ništa u vama, na vama i oko vas ne ostane netaknuto. Ono što danas vidimo jeste da njegove posledice, baš kao i posledice ozračenja, traju i trajaće u svim vremenima“, rekao je Rakočević.
Naučnim radovima prethode tekstovi patrijarha srpskog Porfirija, mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, mitropolita raško-prizrenskog Teodosija.
Predgovor je napisao prof. dr Vladan Virijević, dok je pogovor sačinio poljski pravnik Marek Antoni Novicki.
Nastali u okvirima različitih naučnih disciplina, svi radovi u zborniku čine jedinstvenu celinu i predstavljaju značajan doprinos kulturi sećanja, nastojeći da kroz naučno utemeljeno sagledavanje tragičnih događaja iz marta 2004. godine doprinesu boljem razumevanju prošlosti i očuvanju istorijskog pamćenja.
Izvor: Kosovo danas